Novak Đoković je sa 23 osvojena grend slema trenutno vodeći teniser sveta.
Trenutno na Vimbldonu pokušava da stigne do 24. titule na jednom od četiri najveća turnira na svetu. Uprkos tome, i dalje je za mnoge navijače nepoželjan.
Ovom temom bavio se novinar Džejk Martin u članku za “Američki magazin”. On je pokušao da odgovori na ovo pitanje u tekstu koji je naslovio sa “Novak je verovatno najbolji ikada. Zašto ga navijači mrze?”
“Đokovićeva nepopularnost na Zapadu je duboka. Njegova priča je puna raznih incidenata, na i van terena. Još od 2007. godine i finala na Ju Es Openu bilo je jasno da će njegovo ime zauvek biti isprepleteno sa Federerovim, zajedno sa Špancem Rafaelom Nadalom. Spisak Đokovićevih katastrofa u odnosima sa javnošću je dugačak, tačnije 89 prema Jutjuberu koji je sastavio listu. Ali, prezir javnosti prema Đokoviću se na kraju svodi na dva ključna faktora, “tema vakcine” i “Fedal”, napisao je u uvodu teksta Martin.
Martin je zatim ponovio Novakov stav o vakcinaciji.
“Đoković je više puta rekao da njegovo odbijanje vakcinacije nema nikakve veze sa pokretom “anti-vaks”. Umesto toga, on tvrdi da to ima veze sa njegovom brigom o tome šta on kao elitni sportista stavlja u svoje telo. Zaista, Đokovićeva ishrana i fitnes režim su dobro dokumentovani i toliko su ekstremni da bi čak i njegovog prijatelja Toma Brejdija naterali da spusti glavu”.
Američki novinar zatim dolazi do ključnog razloga zašto na Zapadu ne vole Novaka. U pitanju je “Fedal”, kako navijači nazivaju rivalstvo Federera i Nadala.
“Tvrdim da je najveći razlog što je Nole postao najnedopadljiviji šampion u čitavom sportu taj što je jednostavno uništio omiljeni teniski par “Fedal”, kako navijači nazivaju rivalstvo Federera i Nadala u tračerskoj tradiciji “Branđeline” ili “Benifera”. Rodžer i Rafa su zajedno stvorili ono što mnogi smatraju zlatnim dobom tenisa, koje u suštini predstavlja to vreme od kada je Federer prvi put uzeo trofej Vimbldona 2003. do, pa možda kada se Nadal penzioniše krajem 2024.”
Martin nastavlja…
“Fedal, a time i zlatno doba tenisa, dostigli su svoj vrhunac 2008. godine, možda tokom finala Vimbldona te godine, gde je Nadal dobio epsku bitku 9-7 u petom setu… Ali je tada došao Đoković, koji je 2007. bio dašak svežeg vazduha, a do 2012. postao neželjeni uljez. Trebalo je da odvlači pažnju, da Fedal ne bi postao previše samozadovoljan, previše dosadan. Trebalo je da bude izazivač i da, možda, čak i pobedi ponekad, kao na Australijan openu 2008. Ali nije trebalo da ih pobeđuje. Iznenada, Fedal je postao “velika trojka”, nakratko i “velika četvorka” sa Endijem Marejem. Kada je Đoković u finalu Vimbldona 2019. godine u nesumnjivo boljem finalu nego između Federera i Nadala 2008. godine, postalo je jasno da je Fedal san publicista, a Srbin postao kamena hladna istina”.
Američki novinar nastavlja sa hvalospevima na račun Srbina.
“Đoković se ne samo približavao izjednačenju sa Rafom i Rodžerom, već je počeo i da ih i nadmašuje. Đokovićeva 2021. se pokazala kao jedna od najvećih pojedinačnih godina u istoriji sporta, jer je došao na samo jedan meč od osvajanja kalendarskog grend slema, dostignuća koje su postigla samo još dvojica muškaraca, od kojih je jedan, Rod Lejver, uspeo. Bilo je to dostignuće kome se ni Federer ni Nadal nikada nisu približili, a legitimisalo je Đokovićeve tvrdnje da je, ako ne najveći, onda svakako na tom putu”.
Imao je autor teksta dosta pohvala na račun srpskog igrača.
“Vimbldon je u toku, tamo igra verovatno najbolji igrač ikada i zbog svega što se događalo nema toliku pažnju kao što zaslužuje. Da, pravio je probleme ljudima koji su zaduženi za odnose sa javnošću, bio im je noćna mora verovatno, ali je unikatan sportista. Nije proizvod svetskih medija niti firme koja se bavi odnosom sa javnošću niti određenog brenda. On je antiteza Fedala. Posvećen je otac, hrišćanin. Kao teniser, gledajući igru, je verovatno perfekcija i nešto što tenis nikada nije video. Njegovo kretanje, udarci, držanje, anticipacija, niko mu nije ravan. Što je još važnije, sa mentalnog aspekta zna tačno šta treba da radi na terenu u svakom trenutku i deluje da niko ne uživa kada je pod pritiskom više od njega.. On je fneomen koji je imao tu nesreću da igra u eri još dva fenomena koj isu imali taj benefit da su odrasli u Zapadnoj Evropi i da su od starta učeni i pravljeni za velika dela. Sa druge strane je bio kontrast, Đoković, dečak koji je rođen u Istočnoj Evropi u vreme rata.”
Šta je glavni problem? Opisao je Džejk i to.
“Đoković je čovek koji ima mane, videlo se to više puta, ali koji to sportista nema nijednu manu? Njegov zločin je to što ne želi da ‘igra njihovu igru’, tu mislim u igru koja se dešava van terena i koju Zapadni mediji mnogo vole. Ima svoje principe, naglašava to stalno i možete da se ne slažete sa njegovim pogledom na određene stvari, ne slažem se ni ja sa nekima kao autor ovog teksta, ali postoji nešto vredno divljenja u tome što ne odustaješ od svog stava. Ne ponavlja floskule, ne govori ono što svi žele da čuju. Još jednom, možete da se ne slažete ni sa njegovim stavom oko vakcinacije, ali njegovi rekordi i sve što radi na terenu potvrđuju da je najbolji ikada, a to što je bio spreman da žrtvuje svoje zaveštanje za ono u šta veruje, to govori još više o svemu. Nije osoba koja se krije u senkama i u magli, stoji na otvorenom , ne krije se ni od čega.”
Na kraju teksta imao je poruku za sve.
“Kao osoba koja je odrasla gledajući temparamentnog Džona Mekinroa i koja je videla da je to od ljudi izvlačilo pomešana osećanja, kod Novaka nema toliko pomešanosti. Više je ljudi koji ga ne vole i koji to izražavaju otvoreno, čak ga i dehumanizuju i demonizuju. Možda je teško voleti Novaka Đokovića, tačno je da on sa određenim potezima u tome ne pomaže. Međutim, on je neverovatan sportista, divan otac i sjajno ljudsko biće. U potpunosti je čovek i bilo dobro ili loše, ne možete da mu se ne divite zbog toga”, zaključuje se u tekstu.
