“Pre mesec dana smo porodično posetili Tuzlu kao turisti. Razmišljali smo gde bismo mogli otići za vikend, i odlučili smo se za Tuzlu jer nikada nismo bili tamo, ali smo čuli mnogo lepih stvari o gradu. Stigli smo u Tuzlu u petak. Bilo je teško naći slobodna mesta za parkiranje, ali smo našli povoljan smeštaj sa parkingom, mada je bio udaljen od centra pa smo automobilom obilazili grad.
Kada smo došli u centar grada, nije bilo slobodnih parking mesta. Konačno smo se zaustavili blizu robne kuće “Tuzlanka”, ali je bilo jako puno. Muž je zaustavio automobil na kraju reda, uključio 4 žmigavca i čekali smo slobodno mesto. Nakon samo nekoliko minuta, prilazi nam jedan visok i krupan čovek i pokazuje da otvorimo prozor. Iskreno, nisam bila sasvim sigurna jer smo imali tablice iz Kragujevca, nismo poznavali grad, a bilo je i ratno vreme, pa mi je sve bilo pomalo nelagodno.
Muž je otvorio prozor, a on se odmah rukovao s nama i našom decom. Pitao nas je treba li nam pomoć oko parkinga, što smo potvrdili. Onda je rekao da sačekamo dok on izmesti svoj automobil i ustupi nam svoje mesto za parking. Objasnio je da će se on parkirati sa strane jer će mu biti lakše da se nosi s eventualnim kaznama, jer poznaje grad, za razliku od nas koji smo turisti iz Kragujevca.
Prvobitno nam je bilo malo neprijatno jer smo gospodina doveli u nezgodnu situaciju da parkira van označenog mesta. Na kraju je insistirao da ne brinemo za njega, već da se fokusiramo na organizaciju našeg vikenda i obilazak grada. Takođe nam je uplatio parking za tri sata kako bismo se manje brinuli, pokazao nam je gde da kupimo BH karticu za sledeći put, koja košta četiri marke, ali dobijamo četiri marke na računu.
Hvala ovom divnom gospodinu koji je mnogo doprineo našem divnom boravku u Tuzli, koji nikada nećemo zaboraviti. Ovo sam morala podeliti s vama i naglasiti koliko ovakve geste znače. Hvala vam, dragi ljudi Tuzle, na svemu.”
