Psiholozi često odgovaraju na pitanje kako se nositi sa starošću kada deca ne žele da brinu o svojim roditeljima, a brojne ispovesti ljudi koji se nalaze u toj situaciji ukazuju na duboku potrebu za društvom i podrškom.

Jedna od često izraženih briga je osećaj usamljenosti i izolacije. Ljudi koji su ostali sami u starijem uzrastu često se suočavaju sa izazovima koje donosi nedostatak podrške svojih potomaka. Kao što su ispričale starije osobe u društvenim mrežama, mnogi se osećaju zapostavljeni, a usamljenost postaje gorući problem. Ispovesti poput onih koje navode: “Imam 67 godina i živim sama. Tražila sam od dece da se uselim kod njih, ali su oni odbili” ili “Nemam hobije, i ne tražim ih, prestara sam za to”, oslikavaju duboku emocionalnu borbu s kojom se stariji ljudi suočavaju.

Prema savetu psihologa, uključujući specijalistu Arinu Lipkinu, jedna od ključnih strategija za prevazilaženje ovih problema je da stariji ljudi aktivno traže nove izvore ispunjenja i zadovoljstva u svom životu, umesto da se oslanjaju na očekivanja od svojih potomaka. Lipkina naglašava da nedostatak hobija može biti znak depresije, te savjetuje da starije osobe razmotre konzultacije sa neurologom, psihologom ili psihoterapeutom.

Postoji nekoliko ključnih koraka koje psiholozi preporučuju za poboljšanje kvaliteta života u starosti:

1. Razvijanje novih interesa: Umesto da se zatvore u svakodnevne rutine, starije osobe treba da istraže nova interesovanja i hobije. To može uključivati učešće u lokalnim događajima, istraživanje novih mesta ili učenje novih veština.
2. Aktivno traženje društvenih kontakata: Uključivanje u društvene aktivnosti i zajednice može pomoći u smanjenju osećaja usamljenosti. Stariji ljudi mogu se pridružiti grupama, klubovima ili volonterskim organizacijama koje odgovaraju njihovim interesovanjima.
3. Odnos s porodicom: Dok nije uvijek moguće da deca brinu o roditeljima, održavanje kontakta i komunikacije s porodicom može pružiti emocionalnu podršku. Razumevanje i prihvatanje da deca možda ne mogu pružiti stalnu fizičku podršku može pomoći u usmeravanju pažnje na druge aspekte života.
4. Fokus na mentalno zdravlje: Razgovor sa stručnjakom može pomoći u prevazilaženju osećaja depresije i anksioznosti koji često prate stariji uzrast. Stručnjaci mogu pružiti strategije za poboljšanje mentalnog zdravlja i emocionalne stabilnosti.

U isto vreme, odgovornost leži i na mlađoj generaciji. Briga o starijima ne mora uvijek značiti fizičku prisutnost, već i pružanje emocionalne podrške i razumevanja njihovih potreba. Obaveza dece i unuka je da pronađu balans između svojih obaveza i potrebe da pruže podršku svojim voljenima.

U konačnici, stariji ljudi imaju mogućnost da pronađu ispunjenje i zadovoljstvo u svom životu, čak i kada deca nisu u mogućnosti da pruže sveobuhvatnu brigu. Aktivno traženje novih iskustava i održavanje socijalnih kontakata može značajno poboljšati kvalitet života i smanjiti osećaj usamljenosti.