Drug mi je predložio brak.
Oboje smo bili u srednjim tridesetim. On je nekoliko godina u inostranstvu, i cijelo vrijeme smo bili u kontaktu. On je imao dvije veze koje su trajale po nekoliko godina, a i ja sam imala dugu vezu. Rekao mi je da kupuje kuću, i da mu je vrijeme za brak, da bolju od mene neće naći, a i ja sam sam uvijek mislila da će biti sretna ta koja se uda za njega, ali ga nikad nisam gledala na taj način.
Kad sam mu rekla: “A ljubav?”
On mi je odgovorio:
“Ja tebe mnogo volim, cijenim i poštujem. Mislim da si dobra osoba, i da ćeš biti dobra majka i supruga. Znaš da te neću tući, niti maltletirati. Svaki dinar ću donijeti u kuću. Biću dobar otac i muž ako pristaneš da se udaš za mene. Poštovaću tvoju majku, a znam da ćeš i ti moje poštovati. Majku možeš da dovedeš kod nas ako želiš, ili da platiš nekog da joj pomaže. A znaš da moji tebe obožavaju. Imala si nekog u prošlosti, ali sam i ja imao. Nisi djevojčica da te lažem i pričam ti bajke.”
Pristala sam, tri godine smo u braku, i presrećna sam.
