Hamasov smrtonosni napad na južni Izrael pre šest dana, bez presedana u planiranju i obimu, bio je razorna demonstracija vojne ekspertize koju je grupa stekla od preuzimanja kontrole nad Gazom 2007. godine. “Nužnost je majka izuma”, rekao je Ali Baraka, visoki zvaničnik Hamasa, koji je priznao da je grupa dugo crpila novac i znanje od Irana i iranskih regionalnih saradnika, kao što je libanski Hezbolah, dok je istovremeno jačala sopstvene snage u Gazi.
“Poteškoće u uvozu oružja značile su da smo tokom proteklih devet godina razvili sopstvene kapacitete da ga proizvodimo lokalno”, rekao je Baraka, koji živi u Libanu. Hamasove rakete su pre 15 godina imale maksimalni domet od 40 km, a danas mogu da lete preko 200 km, dodao je on.
Danas je tajna i rasprostranjena organizacija neprepoznatljiva u odnosu na malu palestinsku grupu koja je pre 36 godina izdala svoj prvi letak protestujući protiv izraelske okupacije, navodi Rojters, na osnovu intervjua sa ljudima koji su upoznati sa mogućnostima grupe, uključujući osobe iz Hamasa, regionalnim bezbednosnim zvaničnicima i vojnim stručnjacima.
“Oni su mini-vojska”, rekao je izvor blizak Hamasu u Pojasu Gaze, koji je odbio da bude imenovan zbog osetljivosti tog pitanja. On je rekao da grupa ima vojnu akademiju koja se obučava u nizu specijalizacija, uključujući sajber bezbednost i može se pohvaliti jedinicom mornaričkih komandosa. Hamasovo vojno krilo danas ima 40.000 vojnika, u poređenju sa 10.000 pre trideset godina.
Početkom veka, grupa je izgradila mrežu tunela ispod Gaze kako bi pomogla borcima da ne budu vidljvi, tamo je smestila fabrike oružja i isporučeno oružje iz inostranstva. Grupa je nabavila niz bombi, minobacača, raketa, protivtenkovskih i protivvazdušnih projektila, rekli su zvaničnici Hamasa. Tokom godina, to ih je činilo sve smrtonosnijim. Izrael je izgubio devet vojnika tokom upada u Gazu 2008. godine. Već 2014. taj broj je skočio na 66.
Helijer, viši saradnik britanskog Kraljevskog instituta ujedinjenih službi, rekao je da je Izrael sposoban da uništi Hamas u očekivanom napadu na gusto naseljenu enklavu. “Nije pitanje da li je to moguće ili ne. Pitanje je kolika će biti cena među civilima jer Hamas ne živi na ostrvu u okeanu ili u pećini u pustinji”, rekao je on. Posle poslednjeg rata u Gazi 2021. godine, Hamas i pridružena grupa pod nazivom Palestinski islamski džihad uspeli su da zadrže 40 odsto svojih zaliha raketa.
Iran finansijski podržava Hamas
Hamas, koji u osnivačkoj povelji iz 1988. godine poziva na uništenje Izraela, smatra se terorističkom organizacijom u zapadnom svetu. Pomogao je Iranu da ostvari svoju višegodišnju ambiciju da okruži Izrael legijama paravojnih jedinica, uključujući druge palestinske frakcije i libanski Hezbolah. Naoružani sofisticiranim oružjem, svi oni dele dugotrajno neprijateljstvo prema izraelskoj okupaciji palestinske zemlje. Lideri grupe su raštrkani širom Bliskog istoka, uključujući Liban i Katar, ali baza moći ostaje Gaza.
U napadu 7. oktobra, najgorem proboju u odbrani Izraela u poslednjih 50 godina, Hamas je ispalio više od 2.500 raketa na Izrael dok su borci koji su koristili paraglajdere, motocikle i četvorotočkaše pregazili izraelsku odbranu i prodrli u gradove i kibuce, ubivši 1.300 ljudi i odveli više od stotinu njih talaca.
Ljudi sa kojima je Rojters razgovarao rekli su da je nesporno da je Iran obučavao, naoružao i finansirao grupu, ali nema naznaka da je Teheran rukovodio ili odobrio napad 7. oktobra. “Odluka, početak akcije, sve je to bilo u rukama Hamasa, ali opšta saradnja, obuka i priprema dolazili su iz Irana”, rekao je izvor iz regionalne bezbednosti.
Iran priznaje da pomaže u finansiranju i obuci Hamasa, ali je negirao ulogu u napadu, iako ga je pozdravio. Lider Hamasa Ismail Hanija rekao je prošle godine u intervjuu za televiziju Al Džazira da je njegova grupa dobila 70 miliona dolara vojne pomoći od Irana. “Imamo rakete domaće proizvodnje, ali su rakete dugog dometa stigle iz inostranstva, iz Irana, Sirije i drugih”, dodao je on.
Prema izveštaju američkog Stejt departmenta za 2020. godinu, Iran daje oko 100 miliona dolara godišnje palestinskim grupama, uključujući Hamas, Palestinski islamski džihad i Narodni front za oslobođenje Palestine. Izraelski bezbednosni izvor rekao je da je Iran značajno povećao finansiranje Hamasovog vojnog krila u protekloj godini sa 100 miliona dolara na oko 350 miliona dolara godišnje.
Hezbolah je isterao Izrael iz Libana
Nakon što se Izrael povukao iz Gaze 2005. godine, Hamas je počeo da uvozi rakete, eksploziv i drugu opremu iz Irana, rekli su zapadni obaveštajni izvori. Prevezeni su preko Sudana, kamionima preko Egipta i prokrijumčareni u Gazu kroz lavirint uskih tunela ispod Sinajskog poluostrva, dodali su.
Ali pravi dragulj u iranskoj kruni je Hezbolah, začet u iranskoj ambasadi u Damasku 1982. nakon što je Izrael napao Liban tokom građanskog rata 1975-90. Hezbolah je izvodio bombaške napade na američke ciljeve, otimao ljude, proterao Izrael iz Libana 2000. godine, a zatim postepeno preuzeo kontrolu nad libanskom državom.
Iran je 1992. iskoristio priliku da doda Hamas svojoj antiizraelskoj mreži kada je Izrael deportovao oko 400 lidera Hamasa u Liban, rekao je izvor blizak Hamasu. Zvaničnik Hamasa Baraka rekao je da je krajnji cilj napada na Izrael 7. oktobra da se postigne oslobađanje svih 5.000 palestinskih zatvorenika u izraelskim zatvorima, zaustave izraelski napadi na džamiju Al Aksa, treće najsvetije mesto islama, i okonča 16-godišnju blokadu od Gaze. Ako Izrael napadne Gazu uz američki i britanski blagoslov, rat neće biti ograničen na Gazu, već bi se mogao preliti u regionalni sukob. “Biće novih ratišta”, zapretio je.
