Loza porodice Bojović poreklom je iz mesta Zminica na Žabljaku. Upravo je tamo bila ekipa Kurira i posetila rodnu grudu Luke Bojovića. Tu su mu rođeni deda, otac, brat, stric…
Na samom ulazu u mesto, konkretno nekoliko minuta vožnjom kolima od žabaljskog sela Njegovuđa, nalazi se Zminičko jezero, jedan od 18 ukrasa Durmitora. Ime je dobilo po mestu Zminica, ali se na Vikipediji vodi i kao “jezero Bojovića”. U prilog tome svedoči i postavljena tabla, ali i meštanin koji nam je ispričao detalje.
Cenjeni i poštovani
– Odavde su vam svi Bojovići: Luka, pokojni mu brat Nikola, otac Vuk, brat od strica Nebojša, ma kompletna loza te porodice je iz ovog mesta. Tu su odrasli. Jako cenjena familija. Bojovići su uvek u familiji imali i hajduka, i razbojnika, i buntovnika, ali i umetnika, a svi su bili veliki Srbi. I četnici, naravno. Poznavao sam i Vuka i njegove sinove, ćerku Mariju. Koliko je ona slika naslikala… Luka je bio dobro dete. Voleo je oca. Samo kad bih mogao da vam dočaram tu ljubav oca i sina… Eto, čudne neke okolnosti se nameste – priča sugrađanin kojeg smo zatekli kako peca na jezeru i dodaje:
– Ovde ima retkih vrsta životinjskog sveta. Pogledajte tu prirodu, a tek crkvu. Luka i ostali Bojovići su porodično svi učestvovali i pre više od 20 godina sagradili crkvu, koja nosi naziv po Svetom Velikomučeniku Georgiju, krsnoj slavi Bojovića. Reći ću vam i to da je u izgradnji učestvovao i Igor Bojović, direktor pozorišta “Boško Buha”, Boško Bojović, jedini Srbin koji je redovni profesor na Sorboni, Božidar Bojović, osnivač Srpske narodne stranke u Crnoj Gori, Rade Bojović, koji je bio poslanik u više saziva crnogorskog parlamenta. Velika je to porodica i ovde u ovom mestu poštovana. Naročito pokojni Vuk, koji je uvek dolazio i obilazio rodnu grudu – priča sagovornik.
Interesovalo nas je da li je Luka dolazio da obiđe dedovinu:
– Nisam ga video. Nekome se učinilo da je bio, ali to morate da pitate po selu. Njega ovde ljudi jako vole i drago im je da je na slobodi. Prema njegovim rečima, Vuku su prijatelji u znak poštovanja podigli bistu nakon smrti, a nalazi se nadomak crkve.
Ugledni čovek
Vukosav Vuk Bojović, dugogodišnji direktor beogradskog Zoološkog vrta i vajar, preminuo je 2014, u 74. godini. Rođen je u Pljevljima 18. decembra 1940. Diplomirao je i magistrirao vajarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Po diplomiranju, prvo je bio slobodni umetnik, zatim profesor u osnovnoj i srednjoj školi. Predavao je i u Višoj trgovačkoj školi u Beogradu, gde je bio i direktor. U dva braka dobio je četvoro dece. S prvom suprugom imao je sinove Luku, Nikolu i ćerku Mariju, a sa drugom ženom ima još jednu ćerku.
Nigde ga nema
Luka je 2012. u Španiji uhapšen i osuđen zbog organizovanog kriminala i falsifikovanja isprava na 18 godina zatvora. Pušten je posle odležanih deset godina i u novembru 2022. transportovan je u Srbiju, a od tada se ne zna tačno gde se nalazi. Dok je Bojović bio u pritvoru u Španiji, u Beogradu je ubijen njegov brat Nikola. Za to ubistvo je pred Specijalnim sudom u Beogradu 2019. pravosnažno osuđen Miloš Delibašić na 30 godina zatvora. Prema tvrdnjama nadležnog tužilaštva, glavni organizator ove grupe i nalogodavac ubistava bio je Slobodan Šaranović, koji je, kako navodi tužilaštvo, naložio ubistvo Nikole Bojovića jer je smatrao da je po nalogu Luke Bojovića 2009. godine u Beogradu ubijen njegov brat Branislav Šaranović.
