Mojoj ženi je najveća želja u životu bila da postane majka, da jednog dana uzme naše dete u naručje. Godinu dana nakon našeg venčanja je zatrudnela. Na porodjaju smo izgubili našu bebu. Prilika da joj se ostvari želja i postane majka našeg malog dečaka joj je izmakla iz ruku. Bili smo slomljeni. Ona najviše. Kada smo ušli u sobi koju smo opremili za bebu, počela je da grli sve igračke i jastuke koje smo kupili za njega i da tiho plače. Obećao sam joj da će opet biti prilike, da ovo nije kraj. Dve godine kasnije, saznali smo da ćemo postati roditelji. Bili smo presrećni. Bili smo vrlo oprezni tokom trudnoće, takođe veoma uplašeni. Beba je preživela, ona nije. Moja predivna žena je preminula na porođaju. Jedina želja joj je bila da uzme svoje dete u naručje.. Iako se njeno srce prebrzo umorilo, i dalje je osećam. Sve dok je moja ćerka sa mnom, ja imam za koga da se borim i živim. Nikada te neću zaboraviti, Ana.