HomeNOVOSTIBIHRolling Stonesi odbili doći u ratno Sarajevo, Dickinson bio “dovoljno lud”

Rolling Stonesi odbili doći u ratno Sarajevo, Dickinson bio “dovoljno lud”

Bivši UN-ov vojnik Trevor Gibson prije 27. godina uspio je uraditi nešto nezamislivo u tadašnjem ratnom Sarajevu – dovesti Brucea Dickinsona, pjevača Iron Maidena u opkoljeni glavni grad Bosne i Hercegovine.

Kako je došlo do legendarnog koncerta ispričao je za N1.

N1: 14. decembra iste godine, dakle kada je rat u Bosni bjesnio punom snagom, uradili ste nešto sasvim nezamislivo, dovesti Brucea Dickinsona u opkoljeno Sarajevo u to vrijeme prilično nevjerovatno, posebno za građane grada. Kako se to dogodilo? I odakle Vam ta ideja da to zaista i ostvarite?

Trevor Gibson: Vatrogasna jedinica, svo međunarodno osoblje u Sarajevu je imalo radio aparate, ručne radio aparate. I većina međunarodnog osoblja ili svo međunarodno osoblje je imalo jedinstveni pozivni znak, tako da ako su pozvali i rekli da je to Ika, svi su znali da je Ika. Ali vatrogasna služba je imala pozivni znak tima. Tako smo se zvali Vudu. Naši radio pozivni znakovi su bili Vudu. Dakle, glavni je bio Vudu jedan. Zamjenik šefa bio je Vudu dva. Bio sam Voodoo tri. I bilo je dvanaest Vudu pozivnih znakova. Sada, svakog ponedjeljka uvečer u vatrogasnom domu, održavao sam događaj na koji bih pozivao svakoga za koga sam smatrao da bi bio koristan ili važan da bismo mogli biti u mogućnosti da ispunimo svoj posao. Tako da sam zvao Francuze koji su vodili benzinsku pumpu kod zgrad PTT-a. Pozivao sam Norvežane koji su vodili aerodrom, jer ako je trebalo nekoga da izvedem ili nekoga uvedem, mogao sam razgovarati sa Norvežanima. Mogao bih ih zamoliti za uslugu. Tako da sam svakog ponedjeljka pozivao sve te ljude u vatrogasni dom. Kao rezultat toga, vatrogasna stanica je postala poznata kao Voodoo Lounge. Sada, 1994. godine, Rolling Stonesi su objavili album, Voodoo Lounge. A ako otvorite omot albuma unutra, tu je slika dvanaest kostura koji igraju karte i piju pivo. Svako večer nakon policijskog sata, sjeli bismo, kartali i popili pivo. I pomislio sam, ovo smo mi. To je dvanaest momaka bez života koji igraju karte, piju pivo. I rekao sam, ovo je znak. Moramo zamoliti Rolling Stonese da dođu u Sarajevo i odsviraju. Tako sam i uradio. Pa sam otišao u London da pronađem Rolling Stonese. Razgovarao sam sa Richardom Bransonom i pitao ga hoće li Rolling Stonesi doći i održati koncert u Sarajevu.

U opkoljenom Sarajevu tokom rata?

Da. I rekli su mi, ne.

Rekli su Vam ne. Sasvim iskreno i direktno?

Bili su dosta asertivniji od ne.

To je razumljivo. Devedesetih bi neko to uradio. I šta se onda dogodilo?

Onda smo pomislili, Martin Morris je smislo ideju i rekao, ovo je predobra ideja da bismo od nje odustali. Moramo da održimo svirku. Bilo koju svirka. Samo trebamo dobiti poznati bend da dođe u Sarajevo i održi koncert. Pa smo počeli da se raspitujemo i saznali smo da telohranitelj generala Michaela Rosea poznaje Lemmyja iz MotorHeada. Pa smo rekli, možeš li ga pitati? Pa je pitao Lemmyja iz MotorHeada. A Lemmy je rekao, da, učinit ću to. Tako smo dogovorili svirku za MotorHead, a ne za Brucea Dickinsona. A onda tri sedmice prije koncerta, MotorHead se povukao jer je bio rat.

Upravo su tada bili svjesni – “ovo je stvarno loše”?

Bog to zna. Ali povukli su se tri sedmice prije koncerta. U tom trenutku smo počeli da paničimo jer smo imali sve postavljeno i nismo imali bend koji će svirati. Pa je neko rekao, zašto ne pozovete Kerrang Magazine, urednika magazina? Imaju mnogo bendova. Imaju veze sa mnogo bendova. Tako da smo zapravo poslali faks uredniku magazina Kerrang, objasnili priču i to da želimo dovesti bend u Sarajevo. I on nas je nazvao i rekao, jedina osoba koja je dovoljno luda da održi ovaj koncert je Bruce Dickinson. Tako da nas je povezao sa menadžmentom Brucea Dickinsona. A ostalo je historija.

U to vrijeme nismo imali pojma, zapravo, koliko je to ljudima bilo važno. Tek kada smo počeli da snimamo film “Scream for me Sarajevo” i slušamo ljude koji govore da im je to značilo sve. Postalo je prilično emotivno za nas jer smo, iskreno, mislili da je to dobra stvar. To bi malo podiglo raspoloženje ljudima.

I skrenuće pažnju na ono što se dešavalo u Bosni?

Da. Jednostavno nismo imali pojma koliko će to biti.

N1

RELATED ARTICLES

Most Popular

Recent Comments