Evo šta se desilo sa telima putnika Titanika, broda koji je potonuo tokom prve i jedine plovidbe. Titanik je potonuo 1912. godine, a trenutno čitav svet bez daha prati potragu za nestalom podmornicom sa bogatašima koji su obilazili olupinu. Na Titaniku je bilo 2.240 putnika i članova posade, a više od 1.500 njih je stradalo kada je potonuo.
Šta se desilo sa telima putnika?
Nakon potonuća Titanika, uloženi su napori kako bi se izvukla tela putnika i posade koji su stradali u tragediji. Međutim, nisu sva tela žrtava bila izvučena, a većina je ostala u vodi. Evo nekoliko ključnih detalja u vezi sa oporavkom i tretmanom tela putnika sa Titanika.
Kablovski brod Makaj-Benet, zajedno sa drugim brodovima, poslat je na mesto potonuća u potrazi za telima. Tokom nekoliko sedmica, posada tog i drugih brodova pronašla je ukupno 306 tela.
Ali, posada broda Mekej-Benet, plaćena dvostruko za ovaj jezivi zadatak, dobila je naređenje. Tela putnika iz prve klase će biti balsamovana i stavljena u kovčege, iz druge klase “samo” umotana u platna, dok su tela siromašne treće klase i posade otežana tegovima i – bačena u more.
Tela bogataša koja su pronađena uneta su na brodove za izvlačenje i podvrgnuta identifikaciji i preliminarnom procesu balsamovanja. Uloženi su napori da se pokojnici identifikuju putem ličnih stvari, fizičkih opisa i bilo koje dostupne dokumentacije.
Ali zbog ograničenosti prostora, resursa i uznapredovalog stanja raspadanja nekih tela, doneta je odluka da se većina izvučenih žrtava sahrani u moru. Tela su stavljena u platnene vreće ili kovčege i spuštena u okean.
Neka tela su vraćena porodicama kako bi mogle da ih sahrane. Među njima su bili putnici koji su ili mogli da budu identifikovani ili čiji su rođaci napravili posebne aranžmane za povratak njihovih najmilijih. Tela su transportovana na svoja odredišta raznim sredstvima, uključujući vozove i mrtvačka kola.
Važno je napomenuti da su se napori za oporavak suočili sa izazovima zbog velikog broja žrtava i teških uslova na mestu potonuća. Mnogi faktori, kao što su vreme proteklo od potonuća, dubina vode i uticaj morske flore i faune, doprineli su ograničenom uspehu u izvlačenju tela.
