Priča o Zoranu i Gordani Stošić iz brdskog sela Bačvište kod Vladičinog Hana duboko je dirljiva i pokazuje s kakvim se teškoćama suočavaju mnoge porodice koje su se našle u teškim okolnostima. Nakon tragične smrti svog sina Bojana u saobraćajnoj nesreći u oktobru 2019. godine, i dalje žive u finansijskoj i emocionalnoj borbi kako bi obezbedili pristojan život za svoje dvoje unuka, Dunju i Janu.

Bojan je imao samo 29 godina kada je poginuo, a njegova supruga, koja je već ranije pokazivala znakove nesigurnosti u braku, napustila je porodicu pre nego što je on tragično izgubio život. Ostali su sa dvoje malih unuka, starijom Dunjom od četiri godine i mlađom Janom koja je imala samo godinu dana kada su ih preuzeli. Gordana je dobila starateljstvo nad djecom, ali se ubrzo suočila sa velikim izazovima.

Ono što im je predstavljalo najveći problem je bio nedostatak stabilnog prihoda. Iako su tražili socijalnu pomoć, nisu imali pravo na istu zbog nedostatka radnog staža Bojana i zbog toga što je Zoran, koji je bio u procesu traženja penzije, još uvek nije imao redovan prihod. Njihov jedini izvor prihoda bio je dječji dodatak koji je, u najboljem slučaju, iznosio samo 150 KM mesečno za obe djevojčice, što je bilo daleko od dovoljnog za pokrivanje osnovnih potreba.

Da bi preživeli, Zoran i Gordana su se okrenuli različitim vrstama sezonskog rada i malim poslovima. Zoran, iako u poznim godinama i u lošem zdravstvenom stanju, prihvatao je sve poslove koje je mogao da nađe, uključujući građevinske radove i siječu drva. Gordana je brinula o unukama i pokušavala da nađe načine za dodatnu pomoć. Ipak, njihovi napori su često bili nedovoljni da pokriju sve troškove, pogotovo tokom zime kada su troškovi za grijanje i osnovne potrepštine značajno rasli.

Kao dodatni problem, oni su se suočavali s niskim standardom života i velikim potrebama djece koje rastu. Iako su pokušavali da održavaju maline koje su imali, ovo voće zahteva puno pažnje i često nije bilo moguće da se posvete farmi tokom zime. Zoran je svakodnevno vozio Dunju do škole u obližnjem Stubalu, što je dodatno opterećivalo njihov budžet jer su imali samo minimalnu pomoć za troškove prevoza.

Unatoč svim teškoćama, Gordana i Zoran su uspeli da obezbede da unuke dobiju osnovne stvari kao što su odeća i obuća, zahvaljujući pomoći njihovih odraslih kćerki koje žive u Vranju. Međutim, velika briga i tuga za sina i stalni finansijski pritisak ostaju svakodnevna borba. Oni su pokušali da dobiju pomoć od državnih institucija, ali su naišli na administrativne prepreke i ograničenja koja su im onemogućila da dobiju potrebnu podršku.

Pritom, uprkos svim teškoćama, Gordana i Zoran su posvećeni svojoj ulozi kao bake i deke i trude se da obezbede što je moguće bolji život za svoje unuke. Djevojčice su, uprkos teškim okolnostima, dobro vaspitane i srećne, što pokazuje njihova vedrina i energija. Ova priča je poziv na humanost i solidarnost, jer se suočavaju s izazovima koji su iznad njihovih mogućnosti da ih sami prevaziđu.

Svi koji su u mogućnosti da pomognu ovoj porodici mogu se obratiti redakcijama “Vesnika017” i “RTV Vranje” kako bi pružili pomoć koja bi im omogućila da obezbede bolje uslove za odrastanje svojih unuka i da im pruže sigurnije i srećnije detinjstvo uprkos svim teškoćama s kojima se suočavaju.