Piše: Vesna PEŠIĆ (Peščanik)
Dejan Ilić je tačno opisao kako se Vučić izvikao na „kolektivni zapad“ koji je preko toga prešao ćutke. Teško pada to ćutanje zapadnih funkcionera na teškoće našeg života pod vlašću „totalnog idiota“, kako je Vučić sam sebe nazvao pre neki dan, rekavši da je on naredio rušenje Savamale. Kada će Lajčaku, Borelu, Eskobaru, Hilu i Stanou to da zasmeta? Zašto oni ne reaguju na zastrašujuću situaciju u Srbiji? Na ovo pitanje ću odgovoriti na kraju.
Zašto ih je Vučić napao da lažu, da su prevaranti i da zato nije potpisao ništa, da nije prihvatio ni koncepciju sporazuma, jer tim lažovima ništa ne veruje? Možda neće ni otići na razgovor sa tim prevarantima i Kurtijem 2. maja u Briselu, kada treba realizovati u Ohridu dogovorenu implementaciju francusko-nemačkog sporazuma. A na dnevnom redu je statut ZSO.
Prvi razlog koji mi pada na pamet je da Vučić i ovom prilikom iz sveg srca napada zapad zato što tamošnje vrednosti ne odgovaraju njegovim ideološko-političkim shvatanjima. Pride, on i njegovi neoradikali vole Rusiju i Putina (a i Kinu). I narod je uz Rusiju, a od naroda zavisi njegov rejting, što je Vučiću daleko najvažnije. Pa je ova vika o lažovima i prevarantima na zapadu pokušaj vraćanja svoje poljuljane popularnosti. Vučićeva vika je i reakcija na (ljutitu) izjavu Eskobara da oni (SAD) priznaju aprilske izbore na Kosovu.
Sledeći razlog je Vučićevo nastojanje da normalizacija odnosa sa Kosovom, koja je bila donekle uspostavljena, mada kilavo, bude vraćena na početno stanje puno tenzija, koje je poslednji put postignuto izlaskom Srba iz kosovskih institucija. Zato je rekao da je došlo do tektonskih poremećaja i da više ništa neće biti isto. Naredio je Srbima da 23. aprila ne izađu na opštinske izbore (pod opasnom paskom i batinom Radojičića), ali pravdanje njegovih poteza izostankom formiranja ZSO je sve manje uverljivo pred sastanak u Briselu.
Kurti je situaciju na ovim izborima opisao zastrašujućom, zbog velikog pritiska na Srbe da ne izađu na izbore. Baš zato je trebalo da ih opet odloži. Sa izlaznošću od 3,5 odsto i albanskim gradonačelnicima nikakvi poslovi se u tim opštinama ne mogu obavljati. Budući svestan situacije, Kurti je morao odustati od ovih izbora ili ih poništiti, ali mu njegova inadžijska priroda to nije dozvolila.
Sada je tamošnje stanje vraćeno unazad, kao da Lajčak, Borel, Eskobar, Hil i Stano ništa nisu radili. Kao da su radili samo Bocan-Harčenko, gomila ruskih špijuna, vagnerovci i Putin lično. Ja mislim da tako neće ostati.
Cela ideja i nastojanje EU i SAD-a da se odnosi sa Kosovom urgentno normalizuju je posledica promene geostrateške situacije u svetu izazvane agresijom Rusije na Ukrajinu. Taj rat je izmenio mnoge odnose u svetu. Kina i Rusija su u zagrljaju, a i među mnogim udaljenijim zemljama ovaj rat je promenio odnose. Da Rusija ne bi otvorila još jedno ratište u sred Evrope, što su mogle biti njene namere, američka administracija i EU su požurile da to spreče. Zato je na Srbiju, a i na Kosovo, izvršen pritisak da usvoje Sporazum o normalizaciji odnosa na kome su radili eksperti iz Francuske i Nemačke. Prvi predlozi su držani u tajnosti sve dok obema stranama Sporazum nije postao prihvatljiv. U februaru ove godine Sporazum je prihvaćen, predviđena je njegova stroga implementacija (dogovor u Ohridu) i određeni su rokovi kako bi se proces završio do kraja ove godine.
Vučić je tokom dogovora o Sporazumu insistirao na uspostavljanju Zajednice srpskih opština, što mu se duguje još od Briselskog sporazuma. To su prihvatili i forsirali američki posrednici, a Kurti je morao da popusti. Obojica su prihvatili i Sporazum i njegovu implementaciju.
Ali sad izgleda kao da nisu.
Ceo trud da se konfliktna situacija na Kosovu nekako zatvori kao da je pretrpeo neuspeh. Ali neće biti tako. Vučić mora da ponavlja da je Srbija na evropskom putu, jer ekonomski zavisi od EU, a on mora da isplaćuje penzije i plate da bi opstao na vlasti. Kurti i Kosovo teško mogu napredovati bez podrške SAD-a. Izbori će se ponoviti uz obostrani dogovor. Obe strane će nastaviti da sarađuju, jer nemaju kud. Videćemo vrlo brzo šta će nastupiti posle ove bure.
A sad povratak na početno pitanje zašto niko spolja, naročito SAD, ne obraća pažnju na unutrašnju politiku Srbije i autokratsku vladavinu Aleksandra Vučića.
Prvi i glavni razlog zašto se SAD gotovo uopšte ne upuštaju u naša unutrašnja pitanja ambasador Hil je otkrio odmah po dolasku u Srbiju. On je stavio do znanja da SAD žele da obnove prijateljstvo sa Srbijom i ponudio je strateško partnerstvo i zajedničke poslove. Ja to zovem novom američkom politikom. Oni su procenili da je Srbija centralna i najveća država na Balkanu, da od nje zavisi mir na ovom nemirnom poluostrvu, jer je zbog svojih brojnih pretenzija prema susednim državama ona faktor u gotovo svim balkanskim ratovima i sukobima. Cilj je da se pridobije Srbija, da se ona prevuče na zapadnu stranu i odvoji od malignog uticaja Rusije, pa i Kine. Tako bi bili rešeni svi problemi na Balkanu. Otud i podrška Otvorenom Balkanu, kome će sada prići Crna Gora, a potpuni uspeh inicijative bi bilo priključenje Kosova i BiH.
Pridobijanje Srbije za zapadnu stranu i njeno odvlačenje od Rusije i Kine je postalo hitno zbog kardinalne promene situacije u svetu, u koju spada i napadno prijateljevanje Kine i Rusije, Saudijske Arabije i Irana, Brazila i Kine… Ti novi odnosi vode novim podelama i novoj konfiguraciji sveta.
Pripitomljavanje Srbije ne može biti postignuto sa opozicijom, kao krajem devedesetih. To je moguće učiniti samo u saradnji sa vlašću, odnosno ponudom Vučiću koju on ne može da odbije.
Pre neki dan me je zvao američki novinar za intervju preko skajpa. Jedno pitanje je bilo da li mislim da će uspeti prevlačenje Srbije sa ruske na zapadnu stranu.
Da li sam odgovorila?
