Izrael i Iran su obrazac arhineprijatelja koji ne mogu da pronađu gotovo niti jednu tačku oko koje bi se slagali. Islamska revolucija 1979. dovela je u Teheranu na vlast teokratiju koja se definisala zaštitnikom islama.
Palestinsko pitanje postaje jedna od središnjih tačaka iranske spoljne politike koja stvara mrežu posredničkih grupa, prvo u Libanu tokom građanskog rata (1975. – 1990.) formira Hezbolah, pa postaje patron palestinske militantne skupine Hamas. Teheran, ratovima te dve grupe, testira sposobnosti i mogućnosti izraelske vojske.
Neprijateljstvo dve države, koje ne priznaju jedna drugu, pojačale su informacije da Teheran potajno razvija nuklearni program iz čega je Jerusalim izvukao zaključak da je cilj stvaranje nuklearne bombe kojom bi pretio opstanku Izraela koji, veruje se, ima nuklearnu bombu, ali to ne priznaje.
Agencija Blumberg postavila je nekoliko pitanja nastojeći da objasni kako su Izrael i Iran dosad izbegavali direktan sukob vodeći niz posrednih, kao što su radili SAD i bivši SSSR tokom hladnog rata.
Iran nije arapska država i u njemu nema palestinskih izbeglica, ima ih u Siriji, Libanu, Jordanu. Teheran od trenutka dolaska na vlast teokratskog režima tvrdi da se ne protivi Jevrejima, nego cionističkom režimu. Tvrde da bi se palestinsko-izraelski spor rešio formiranjem jedinstvene države svih koji žive na području Izraela, pojasa Gaze i Zapadne obale.
Predlog može izgledati pravedno dok se ne uzme u obzir važan dodatak – sav palestinski korpus koji je napustio tu teritoriju posle poraza arapskih kombinovanih snaga 1948. trebalo bi da se vrati u tu zemlju. U tom trenutku Jevreji postaju manjina.
Hezbolah je 2006. godine ušao u otvoreni, težak sukob sa Izraelom u kojem je šiitska grupa pokazala zavidne ratne veštine.
Izraelske snage su uspele da prodru samo nekoliko kilometara na jug Libana pre nego što je sukob okončan prekidom vatre. Ali pokazao je da ta nedržavna grupa može da izazove ozbiljne probleme izraelskoj vojsci.
Arapsko proleće u Siriji počelo je da se pretvara u jesen i, konačno, zimu i Tunis se vratio autoritarnom sistemu. Vlada Bašara al Asada je odmah po izbijanju pobune pozvala u pomoć Teheran, koji ju je spremno dočekao, Hezbolah je stao na stranu nove vlasti, a Iran je pokušao da uspostavi vojna i obaveštajna postrojenja što bliže Izraelu.
Vlada u Jerusalimu je koristila obaveštajne informacije sa terena i elektronski nadzor za praćenje iranskih pokušaja, a čim je zaključila da predstavljaju bezbednosnu pretnju, uništila ih je vazdušnim udarima. Taj rat se nastavlja i sada.
Napadi na komercijalna plovila počeli su 2019. godine. Iako ni Izrael ni Iran nisu preuzeli odgovornost za napade na brodove, veruje se da oni stoje iza njih. Gubitak života je bio retkost, ali u julu 2021. godine, britanski i rumunski član posade su poginuli kada je izraelski brod u Omanskom zalivu udario dron koji su američki zvaničnici povezivali sa Iranom.
Prethodne mete su uključivale iranske tankere koji su prevozili naftu namenjenu Siriji, iranski brod kod obale Jemena koji je služio kao plutajuća baza Iranske revolucionarne garde i teretne brodove koji pripadaju Izraelcima ili su povezani sa njima.
Izraelska obavještajna zajednica našla se pod ozbiljnim i teškim kritikama jer nije predvidela napad Hamasa. Mosad, izraelska spoljna obaveštajna služba, duboko se infiltrirala u unutrašnje sisteme Irana i od 2010. godine je da likvidirala pet fizičara koji vode iranski nuklearni program. Istovremeno je bilo i sajber napada, Stuknet je bio jedan od poznatijih, a ubijeni su i zvaničnici koji su rukovodili nuklearnim programom.
U aprilu 2021. Iran je okrivio Izrael i obećao osvetu za eksploziju u njegovom najvećem postrojenju za obogaćivanje uranijuma u Natanzu, za koju je rekao da je izazvala značajnu štetu njegovim centrifugama. To je bio drugi put za manje od godinu dana da je lokacija u pogodila sumnjiva eksplozija.
U oktobru 2021, iranski general je rekao da Izrael verovatno stoji iza sajber napada koji je paralisao benzinske pumpe širom Irana. A u januaru, nakon što je dron napao iransko skladište municije u blizini centralnog grada Isfahana, dva američka lista su objavila da je Izrael odgovoran.
Izrael je modifikovao novi avion F-35, tako da sada može da izvede napad na Iran bez dopunjavanja goriva. Benjamin Netanjahu je od početka prošle decenije govorio da će uništiti iranska nuklearna postrojenja.
Ako on to odluči, izbija “rat svih ratova”: Iran napada Izrael, SAD idu u defanzivu, arapske zemlje moraju da se odluče, Rusija bi morala da stane na stranu Teherana, a Kina će verovatno podviti rep pokušavajući da svima proda sve što im treba.
Izraelski rat sa Hamasom će verovatno zadržati sukob na sekundarnom nivou, ali prelivanje na Liban, Siriju i Jordan bi moglo da podstakne Teheran da se otvoreno uključi.
