Istraživači upozoravaju da bi glavna morska struja u Atlantiku (AMOC) mogla da kolabira već 2025. godine i da bi nadolazeća katastrofa podstaknuta klimatskim promenama predstavljala početak nove ere ekstremnih temperaturnih fluktuacija.
Važno je napomenuti da nije svaki naučnik uveren u te procene.
Jedni istraživači sa druge strane kažu da bi kolaps mogao da se dogodi već 2025. godine dok drugi pak navode da bi AMOC mogao da potraje još 70 godina.
Tim istraživača predvođen Peterom Ditlevsenom, profesorom i istraživačem klime na Univerzitetu u Kopenhagenu, predviđa u radu objavljenom u časopisu Nature Communications da bi struje mogle da kolabiraju između 2025. i 2095. godine ako ne smanjimo globalne emisije ugljen dioksida.
Ako dođe do kolapsa veliki deo zapadnog sveta mogao bi biti uvučen u produženo razdoblje ekstremne hladnoće što je kontraintuitivan rezultat klimatskih promena. Prethodni kolapsi, koji su se događali tokom ledenih doba pre mnogo hiljada godina, zaista su doveli do poremećaja temperatura.
– Mislim da bi trebao da budemo jako zabrinuti. To bi bila vrlo velika promena. To se nije dogodilo 12.000 godina – rekao je Ditlevsen za Gardijan.
Još 2021. godine, istraživači sa Potsdamskog instituta za istraživanje uticaja na klimu u Nemačkoj upozorili su u posebnom radu da je AMOC doveden na rub kolapsa zbog klimatskih promena. Kratkoročno, kolaps bi mogao da uzrokuje pad temperatura u Evropi i Severnoj Americi, a to bi rezultovalo produženim razdobljima ekstremne hladnoće.
A ako istorija išta znači – ulozi su značajni. Pre 12.000 godina topljenje ogromnog ledničkog jezera gurnulo je Evropu u ekstremno hladno razdoblje na gotovo hiljadu godina.
Sada, analizirajući statistike iz poslednjih 150 godina, Ditlevsen i njegov tim kažu da su izračunali sa 95 posto sigurnosti da će se AMOC srušiti između 2025. i 2095. godine.
– Kolaps može imati vrlo ozbiljne posledice za klimu na Zemlji. Jedna od posledica može biti promena načina na koji se toplina i padavine distribuiraju globalno – navodi Ditlevsen i dodaje da bi zahlađenje Evrope možda čak bilo i manje ozbiljno u poređenju sa povećanim zagrevanjem tropskih krajeva gde su rastuće temperature već dovele do veoma izazovnih životnih uslova.
Ta promena mogla bi biti mnogo brža od inkrementalnog porasta od 1,5 stepena Celzijusa uzrokovanog klimatskim promenama tokom jednog stoleća. Bez AMOC-a imali bismo daleko ekstremnije promene u rasponu od deset do 15 stepeni tokom samo jedne decenije.
– Naš rezultat naglašava važnost smanjenja globalnih emisija gasova staklene bašte što je pre moguće – rekao je Ditlevsen.
Nisu međutim svi uvereni da će AMOC podivljati.
Zaključak danskog tima je u suprotnosti sa najnovijim nalazima Međuvladinog odbora Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (IPCC) koji je u svom najnovijem izveštaju utvrdio da je mala verovatnoća da će struja tek tako kolabirati u ovom stoleću.
– Rad ne pruža nikakav razlog za promenu procene IPCC – rekao je za Politico Johem Marocke sa Maks Plank Instituta za meteorologiju u Hamburgu.
– Jednostavno nemamo dokaze da tvrdimo da se smanjio. Znamo da postoji mogućnost da bi AMOC u jednom trenutku mogao da prestane sa onim što sada radi, ali stvarno je teško biti siguran u to – rekla je za BBC Peni Holidej iz britanskog Nacionalnog okeanografskog centra.
Možda nikada nećemo dobiti 100 odsto tačnu prognozu jer su klimatski sistemi naše planete neverojatno složeni, ali ipak bi trebalo da poslušamo upozorenje Ditlevsena i njegovih kolega.
– Još moramo ozbiljno da shvatimo ideju da bi moglo doći do naglih promena u klimatskom sistemu severnog Atlantika. Ali tačna predviđanja da će se to dogoditi, unutar ovog vremenskog okvira, morate uzeti sa malo skepse – rekao je za BBC atmosferski naučnik Univerziteta Rtding Džon Robson.
Severnoatlantska meridijanska rotirajuća struja iliti AMOC je glavna morska struja u Atlantskom okeanu. Karakteriše je tok tople slane vode ka severu u gornjim slojevima, koja se potom hladi i pada na dno, a zatim teče ka jugu u dubinama Atlantskog okeana.
